-ПИСАЦ ЗА СВА ВРЕМЕНА-
РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
МОЈА ДЕЛА
I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. It’s easy. Just click “Edit Text” or double click me to add your own content and make changes to the font. Feel free to drag and drop me anywhere you like on your page. I’m a great place for you to tell a story and let your users know a little more about you.
МРТВО МОРЕ
ISBN-13-9880770074082
I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. It’s easy. Just click “Edit Text” or double click me to add your own content and make changes to the font. Feel free to drag and drop me anywhere you like on your page. I’m a great place for you to tell a story and let your users know a little more about you.
This is a great space to write long text about your company and your services. You can use this space to go into a little more detail about your company. Talk about your team and what services you provide.
ДАНГА
ISBN-56-6784659396375
I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. It’s easy. Just click “Edit Text” or double click me to add your own content and make changes to the font. Feel free to drag and drop me anywhere you like on your page. I’m a great place for you to tell a story and let your users know a little more about you.
This is a great space to write long text about your company and your services. You can use this space to go into a little more detail about your company. Talk about your team and what services you provide.
ВОЂА
Из Википедије, слободне енциклопедије
Приповетка „Вођа“ Радоја Домановића (1873—1908) је политичко-друштвена сатира. Написана је 1901. године.[1]
У Домановићевом стилу, исмевање овде веома долази до изражаја. Он исмева „силни и поштени“ српски народ, који је увек уз своју земљу, чак и онда када је најтеже. Време, које аутора наводи на подсмех и укор, је владавина последњег Обреновића. У том периоду се посебно испољавају друштвени сукоби и борбе, као и наказност јавног морала. Домановић је незадовољан тадашњом Србијом, а народом, благо речено, разочаран.
Кад се говори о овој сатири, говори се о Радоју Домановићу, спознаје се он најпре као човек, а затим као писац.
СТРАДИЈА
ISBN-58-2459886032524
I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. It’s easy. Just click “Edit Text” or double click me to add your own content and make changes to the font. Feel free to drag and drop me anywhere you like on your page. I’m a great place for you to tell a story and let your users know a little more about you.
This is a great space to write long text about your company and your services. You can use this space to go into a little more detail about your company. Talk about your team and what services you provide.
КРАЉЕВИЋ МАРКО ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА
ISBN-58-2459886032524
Салетели ми Срби, па више од пет стотина година кукај: "Јао, Косово!"... "Косово тужно!"... "Куку, Лазо!" Плакасмо тако претећи кроз плач душманима: "Ми ћемо овако, ми ћемо онако!" Плачемо ми јуначки и претимо, а душман се смеје. А ми се досетисмо у јаду Марка и узмемо зивкати човека да устане из гроба, да нас брани и свети Косово. Зивкај данас, зивкај сутра, зивкај сваки час, за свашта: "Устани, Марко!"... "Дођи, Марко!"... "Погледај, Марко, сузе!"... "Куку, Косово!"... "Шта чекаш, Марко?" И тако то зивкање пређе у безобразлук. Напије се неко у механи, па се тек кад потроши паре ражали за Косовом, обузме га неко јуначко чувство па одмах: "Јао, Марко, где си сад?" И то, брате, није мало, него је то трајало тако пет стотина лета. На Косову већ читава баруштина српских суза, а Марко се претурао по гробу, претурао, па се већ и мртву човеку досадило...
РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА
Из Википедије, слободне енциклопедије
Приповетка „Размишљање једног обичног српског вола“ Радоја Домановића (1873—1908) је политичко-друштвена сатира. Написана је у априлу 1902. године.[1] Као и у осталим Домановићевим делима долази до исмевања и критике тадашњег, и садашњег, друштва, у овом случају поноса тог народа. Име приповетке је и тема приповетке. Говори се о једном српском волу који у свом монологу пореди себе, вола, са својим газдом, Србином. Он у том свом поређењу пређе кратку српску историју, веру и грађанска права и српски понос до тих ствари који они у ствари нису ни стекли. Он на крају закључи да је он можда чак и бољи од Срба, он као један „обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова“...